25/05/2021

Говор гувернера Јоргованке Табаковић на 28. Копаоник бизнис форуму

Уважени чланови Владе, поштовани представници дипломатског кора, цењене колеге економисти, поштовани представници привреде, даме и господо, драги пријатељи,
 

„После битке, сви су генерали!” Почињем овом свима добро познатом старом изреком, јер се може применити на прве месеце пандемије, када су и неки од учесника овог скупа пожурили са оценама да смо могли да реагујемо другачије. Увек може другачије, што носи и другачије резултате, а резултати су ти који одлуке потврђују или оспоравају. Није проблем бити скептик, важно је у шта сумњамо, а резултати у Србији врло брзо су потврдили да су мере које смо доносили у борби против пандемије вируса корона биле и адекватне и правовремене.
 

Презентација Копаоник бизнис форум, маj 2021. године
 

(слајд 2) У многим областима економије Србија је већ током трећег тромесечја прошле године надмашила преткризни ниво – у индустрији и трговини на мало у августу, а код робног извоза у септембру. Индустрија се од маја опорављала брже од наших очекивања, уз раст од 0,4% у 2020. години.

У Србији је сачувано и тржиште рада – с растом запослености и растом зарада, чиме је у марту ове године формална запосленост била већа за преко 72 хиљаде људи.

Преузми видео

Србија је преткризни ниво економске активности достигла пре многих светских економија – већ у првом тромесечју ове године, што је једно тромесечје раније него што смо очекивали. Таквом расту, поред одличних кретања у грађевинарству, допринео је и добар раст индустрије и робног извоза. Све су то потврде да смо, са свим што смо радили и урадили, сачували основе за одржив раст и у наредном периоду.

(слајд 3) Да нисмо одмах донели бројне мере, а затим наставили да реагујемо додатним мерама, пад економске активности у 2020. години износио би најмање 6%, док би опоравак и повратак бруто домаћег производа на преткризни ниво трајао и неколико година. То би значило изгубљене милијарде евра, изгубљена радна места и нарушавање стабилности. Цена нереаговања, сложићете се, била би превисока. С разлогом се не ограничавам само на економске мере, јер је овакав исход резултат координираних мера свих политика, укључујући и здравствене. Шопенхауер је пре два века рекао да „здравље није све, али без здравља, све је ништа.” Без људи нема ни економије. Србија је пример земље која, у циљу заштите здравља људи, спроводи успешну вакцинацију и на том плану потврђује солидарност и своје опредељење да развија регионалну сарадњу. Људи су ти због којих се политике осмишљавају и спроводе, а људи их такође осмишљавају. Исход у Србији о којем сам говорила у великој мери дугујемо политици председника Вучића, који неће бити на Форуму, али јесте први на листи оних који су допринели оваквим резултатима.
 

Поштовани учесници Бизнис форума,
 

Пандемија вируса корона траје дуже него што смо мислили. Отпорнија је него што је било ко на почетку претпоставио. Ви сте, господине Влаховићу, у позивном писму навели и да се „под утицајем COVID-а мењају и теоријски приступи у вођењу економске политике.” Рађају се и нове звучне крилатице попут „новог почетка” или „великог ресетовања”. Међутим, ни пандемија није променила чињеницу да је стабилност кључан предуслов за одрживост раста и за све теме из Ваше агенде – од инфраструктуре и инвестиција до дигиталне економије и креативне индустрије. Ви сте, господине Влаховићу, поставили и питање да ли нас је криза COVID-19 научила неке нове лекције. Један од закључака око којег сам видела да постоји консензус јесте тај да су земље у којима су носиоци политика добро радили у периоду пре кризе биле спремније да на кризу одговоре јаче и брже.

Због тога ћу данас говорити на три теме:

  1. Како смо дочекали кризу
  2. Шта смо радили и урадили током кризе
  3. Шта је пред нама

Верујем да су прве две теме нераскидива целина с трећом – јер су искуство и резултати једина полазна тачка која може да служи за доношење закључака о томе како ће ко радити у наредном периоду. И да не заборавимо – да су изостали пакети мера, стартна позиција за панеле које ћете имати била би знатно другачија.

Како смо дочекали кризу

(слајд 4) У амбијенту брзих економских циклуса деловали смо и проциклично и контрациклично – улагали смо у убрзање раста и развоја, али смо градили и механизме одбране и сигурности за брзе и јаке реакције. Шта је резултат? Србија с ниском и стабилном инфлацијом, стабилном валутом и здравим јавним финансијама. Србија с готово удвострученим нето девизним резервама, које су један од стубова одбране од разних шокова. Резултат је и раст инвестиција, Србија у којој се отварају нове фабрике, расте запосленост, гради инфраструктура која подиже квалитет живота људи и привлачи инвеститоре. Резултат је то да смо у ову и овакву кризу ушли много спремнији и отпорнији него што је то био случај 2008. године.

Шта смо урадили током кризе

(слајд 5) Искористили смо потенцијал који смо изградили у претходном периоду и сачували смо и људе и економију. Шта је био наш задатак?

  • Да обезбедимо директну помоћ привреди како би издржала први удар кризе и очувала производне капацитете и радна места;
  • Да подстакнемо домаћу тражњу јачањем потрошачког поверења и повећањем расположивог дохотка, чиме се компензује део очекиваног смањења екстерне тражње и стварају приходи за нове инвестиције.

Господин Мали ће говорити детаљно о фискалним пакетима, а ја ћу о мерама Народне банке Србије.

Од почетка пандемије Народна банка Србије често је била „прво уточиште” реакција, јер смо бројним монетарним и регулаторним мерама подржавали грађане, привреду и државу да финансијски лакше преброде ову кризу.

Први смо реаговали смањењем референтне каматне стопе, коју смо смањили укупно четири пута. На глобалном нивоу – само у прве три недеље марта 49 централних банака смањило је референтну каматну стопу, чиме су централне банке направиле тај први потез на почетку кризе.

Због психолошки повећане тражње грађана за ефективним страним новцем у првим данима кризе, снабдевање банака страном готовином било је једна од критичних активности. У условима ванредног стања, када су границе европских земаља биле затворене и кореспондентске банке нису обезбеђивале ефективни страни новац, реаговала је Народна банка Србије. Чињеница да нико ништа није осетио потврђује да смо задатак успешно спровели.

(слајд 6) Били смо међу првим регулаторима у региону и Европи који су увели мораторијум на отплату обавеза по основу кредита и производа сличних кредитима, што се показало као ефективна мера за превазилажење потенцијалних привремених проблема с ликвидношћу. Европска банкарска агенција је прве смернице за мораторијум на отплату кредита донела касније, почетком априла. С обзиром на то да је кризом погођена целина економије, кроз два мораторијума омогућен је једнак третман свим грађанима и привредницима да лакше преброде кризу. Преко 90% њих у случају првог, односно преко 80% дужника у случају другог мораторијума искористило је могућност застоја у отплати обавеза на укупно пет до шест месеци. На то, крајем прошле године донели смо и циљане мере за подршку оним дужницима којима је пандемија створила знатније финансијске тешкоће.

Бројним и одмереним монетарним операцијама подржали смо све сегменте финансијског тржишта и тиме смо обезбедили несметано функционисање свих финансијских токова. У оквиру гарантне шеме подржали смо и још повољније услове динарског кредитирања микропредузећа, малих и средњих предузећа и предузетника. Путем неколико мера омогућили смо још лакши приступ финансирању грађанима, посебно за решавање стамбеног питања. Успоставили смо превентивну репо линију са Европском централном банком, чиме је обезбеђен додатни канал сигурности у условима изразите неизвесности на међународном финансијском тржишту.

Уз све то, наша комуникација је била јасна – на шокове који имају привремен карактер реагујемо привременим мерама, односно мерама с јасно ограниченим трајањем. Са свим тим стабилност на домаћем међубанкарском и девизном тржишту, као и на тржишту државних обвезница, одржана је и на врху кризе, и у наставку године. Очувана је ликвидност свих сектора, као и несметан приступ финансијским изворима средстава по још повољнијим условима.
 

Поштовани учесници Бизнис форума,
 

(слајд 7) У наставку ћу дати резултате неколико анализа које је Народна банка Србије радила у току прошле и ове године, а у светлу пандемије. Почињем са анализом фактора који утичу на кретања на девизном тржишту Србије, која показује да је трансмисија кризе COVID-19 на девизни курс вршена пре свега кроз њен утицај на економску активност и понашање грађана, а не кроз одлив капитала из земље услед повлачења страних инвеститора. Анализа додатно показује да је утицај кризе COVID-19 на понашање нерезидената у Србији био знатно мањи него на другим упоредивим тржиштима у успону, што говори у прилог повећаној отпорности домаће економије на екстерне шокове и на волатилност у глобалним токовима капитала.

(слајд 8) „Постоје деценије у којима се ништа не дешава, а постоје недеље у којима се дешавају деценије”, рекао је Лењин. Највеће турбуленције на међународном тржишту осетиле су се током марта прошле године, када је индекс VIX, колоквијално познат и као „индекс страха”, достигао ниво који је био готово пет пута изнад просека забележеног у претходној деценији. Уследило је прилагођавање портфолија међународних инвеститора, што је погодило тржишта државних обвезница земаља у развоју. У Србији је активност на тржишту динарских државних хартија од вредности готово одмах нормализована, а кључну стабилизациону улогу имале су координација монетарне и фискалне политике приликом дефинисања економских политика и очуваност поверења у добро вођење земље.

(слајд 9) Резултати регресија потврђују да смо сачували и пуну ефикасност каматног канала у Србији, што значи комплетан пренос промена од репо стопе на стопе BELIBOR, а затим даљи комплетан пренос од стопа BELIBOR на каматне стопе на кредите пословних банака. Поред тога, коефицијент уз EMBI на дуг у доларима, који је у свим једначинама статистички значајан, указује на то да паду каматних стопа на кредите доприноси и пад премије ризика земље. Овде ћу подсетити на нашу економетријску оцену детерминанти EMBI за Србију, која показује да кретања премије ризика Србије у дугом року не одређују само глобални фактори већ да су на пад премије знатно утицали и домаћи фактори попут инфлације, фискалних показатеља, решавања питања проблематичних кредита, показатеља екстерне позиције и привредног раста.

(слајд 10) Овакве оцене се надовезују и на закључак да су, захваљујући нашим мерама, финансијски услови привреде задржали подстицајни карактер и у периоду кризе. У којој мери су услови финансирања привреде били повољни пре кризе и у којој мери су остали повољни током кризе, оценили смо помоћу индекса финансијских услова. Кретања овог индекса у дужем периоду показује да су све компоненте у којима се осликава економска политика знатно допринеле повољним условима финансирања. Мере монетарне политике Народне банке Србије дале су највећи допринос таквим кретањима. Затим, повећање кредитног рејтинга Србије, као и смањење премије ризика земље, омогућило је предузећима да могу да се финансирају и на међународном тржишту по повољним условима. Поред тога, приливи страних директних инвестиција шире лепезу извора финансирања предузећа. Већина тих фактора и током 2020. наставила је да делује повољно на услове финансирања привреде, а пре свега повољни услови финансирања на домаћем кредитном тржишту, као и очувана кредитна активност, захваљујући антикризним мерама Народне банке Србије и Владе.

(слајд 11) Даље, сачували смо екстерну позицију Србије и у условима пандемије. Повећане трговинске баријере на почетку пандемије отежавалe су приступ многим страним тржиштима. Процена је да је обим светске робне размене прошле године смањен за 5,3%, а њена вредност за 7%. У исто време, вредност увоза Европске уније смањена је за 11,6%, а извоза за 9,4%. Подржани економским мерама, уз повећану распрострањеност производње, и по производима, и по регионима, извозници Србије су се релативно брзо прилагодили новонасталим околностима. У прилог томе говори и кретање индекса концентрације извоза, који потврђују да су фактори на страни понуде спречили да се пад екстерне тражње у већој мери прелије на нижи извоз Србије. Посматрано по земљама, показатељ концентрације извоза од 2015. године континуирано се смањује и у 2020. достигао је вредност која упућује на највећу географску распрострањеност извоза до сада. То значи да је Србија и у условима пандемије додатно повећала степен географске распрострањености извоза, што је допринело његовој већој отпорности на поремећаје у екстерној тражњи. Слични су закључци и ако се посматра степен концентрације извоза мерен по производима, који је у 2020. био нижи у односу на 2019. годину, што указује на то да је и производна распрострањеност извоза додатно повећана. Резултат свега је да је робни извоз Србије већ крајем лета достигао преткризни ниво, а у четвртом тромесечју био је за 6,8% већи него у истом периоду 2019. године. И компаративне предности Србије у производњи пољопривредних производа и хране, уз развој пољопривредних капацитета и натпросечну пољопривредну сезону, допринеле су отпорности извоза Србије у условима пандемије. Због тога ми је жао што на списку говорника нисам видела и Банета Недимовића.
 

Поштовани учесници Бизнис форума,
 

(слајд 12)

Сви ови закључци потврђени су и резултатима и кретањима.

  • Кредитна активност остала је не само стабилан извор финансирања приватног сектора већ је њена структура, како валутна, тако и по секторима и наменама, била добро уравнотежена, што доприноси равномерном опоравку потрошње и инвестиција. Структура раста кредита остала је повољна и ове године, јер су у оквиру кредита привреди највећи раст од почетка године забележили инвестициони кредити, а у оквиру кредита становништву – стамбени кредити.
  • Значајан фактор који је утицао на већу спремност банака да кредитирају приватни сектор и у условима глобално повећане аверзије према ризику била је и додатно повећана динарска и девизна ликвидност, захваљујући координираним мерама и активностима Народне банке Србије и Владе.
  • Готово двоцифреном расту домаћих кредита немонетарном сектору у 2020. години погодовали су и најповољнији услови задуживања у динарима, затим мере којима се стимулише одрживо кредитирање становништва, омогућен застој у отплати кредита, одобравање кредита из гарантне шеме, као и задржане ниске каматне стопе на тржишту новца у зони евра.
  • Приближавање каматних стопа на динарске кредите привреди каматним стопама у евро знаку и њихово кретање на чак нижем нивоу у појединим месецима за резултат има веће коришћење динарских кредита од стране привреде. Томе је неспорно допринела и наша мера да се банкама обезбеди стимуланс на динарско кредитирање у оквиру гарантне шеме. И финансирање емисијом динарских обвезница по повољним условима компанијама омогућило је флексибилност у управљању новчаним токовима, што је посебно важно током кризних епизода.
  • Све заједно обезбедило је да се учешће проблематичних кредита у укупним кредитима банака додатно смањи у односу на преткризни период.
  • И поред обимног пакета монетарних и фискалних подстицаја, инфлација је, као и у претходних седам година, и у 2020. очувана на ниском нивоу и у просеку је износила 1,6%. Очувању ниске и стабилне инфлације у великој мери допринела је и очувана стабилност девизног курса, као и усидреност инфлационих очекивања, која потврђује и кредибилитет монетарне политике.
  • На почетку сам рекла да смо у периоду пре кризе градили механизме одбране и сигурности за брзе и јаке реакције, али смо то радили и током кризе. Бруто девизне резерве на нивоу од 14 милијарди евра на крају априла ове године више су за преко 600 милиона евра него на крају 2019. године.
  • Све заједно – ценовна стабилност, очувана стабилност курса и обезбеђивање додатне ликвидности банкама допринели су и очувању пословног и потрошачког поверења, док је мораторијум утицао на повећање расположивог дохотка привреде и становништва.

(слајд 13) Због свега тога није изненађење да је и током кризе кредитни рејтинг Србије сачуван, а према агенцији Moody’s и повећан. Резултат постаје још значајнији када томе додам податак да је у периоду од фебруара 2020. до априла 2021. године кредитни рејтинг смањен за скоро 60 земаља. Све три рејтинг агенције (Moody’s, Standard & Poor’s и Fitch) оцењују да је Србија пандемију дочекала у знатно бољој макроекономској ситуацији и са знатно мањим неравнотежама у односу на период пре десет година.

Побољшања која истичу односе се постигнуту и очувану ниску и стабилну инфлацију, релативну стабилност девизног курса, адекватан ниво девизних резерви и јачу фискалну позицију. Наглашавају и индексима концентрације потврђену већу секторску и географску распрострањеност инвестиција и извоза, која омогућава уравнотеженији привредни раст. Наводе и пуну покривеност дефицита текућег рачуна приливима по основу страних директних инвестиција, за разлику од ситуације пре светске финансијске кризе 2008, када су портфолио инвестиције, као најнестабилнија категорија прилива, биле доминантан извор финансирања тадашњег двоструког дефицита. Оцењују да је одговорно вођење економске политике створило простор за доношење обимних монетарних и фискалних мера којима су ублажени ефекти пандемије и створени услови за привредни раст. Закључују да је политичка стабилност, уз већинску подршку политици председника Вучића, гарант континуитета добрих економских политика, што је међу кључним факторима који Србију приближавају инвестиционом рејтингу.

Шта је пред нама

Иако и даље траје борба с пандемијом, са свим што је урађено, сада је лакше да гледамо унапред, да планирамо и размишљамо како да грађанима обезбедимо бољи животни стандард и како додатно да унапредимо нашу конкурентску позицију. Шта нам говоре пројекције и кретања различитих индекса и композитних показатеља?

(слајд 14) С обзиром на то да између индекса финансијских услова привреде и кретања бруто домаћег производа постоји значајан степен корелације, овај индекс може да се користи и као један од показатеља економске активности. Динамика његовог кретања током 2020. године, која указује на задржане изузетно повољне услове финансирања привреде, упућује на то да и у наредном периоду по основу услова финансирања можемо очекивати даљи позитиван допринос економском опоравку.

(слајд 15) У 2021. години очекујемо и двоцифрену стопу раста робног извоза Србије, који је прошле године у пракси прошао тест отпорности. Томе ће допринети како фактори на страни понуде – односно даљи раст инвестиција у извозно оријентисане секторе, тако и опоравак екстерне тражње, уз очекивани успешан процес вакцинације широм света. Успешна вакцинација требало би да допринесе и стварању услова за опоравак услуга, пре свега туристичких и транспортних. У Србији је у првом тромесечју ове године остварен суфицит на текућем рачуну платног биланса (од близу 160 милиона евра), који је резултат поправљања свих његових компонената, највише у делу робне размене, уз међугодишњи раст извоза од 16,6% и смањење увоза од 0,2%.

(слајд 16) Даље, пронаћи оптималну меру током пандемије између краткорочне подршке здрављу људи и економији, и обезбеђења средњорочне одрживости јавних финансија био је један од већих изазова носилаца политика у свим земљама. Ми смо у Извештају о инфлацији из фебруара дали композитни показатељ фискалне одрживости за Србију и оценили да додатне мере које су тада биле најављене, а након тога и усвојене, не нарушавају одрживост јавних финансија. Напротив. На основу декомпозиције фактора који утичу на кретање учешћа јавног дуга у бруто домаћем производу, оценили смо да ће кључну улогу у динамици овог показатеља имати динамичан привредни раст и повољни услови финансирања, што ће обезбедити да се учешће јавног дуга у бруто домаћем производу ове године креће око 60%, а у средњем року и његов континуиран пад. Понављам – сачували смо перспективе раста и развоја.

(слајд 17) Наша пројекција базне инфлације указује на то да ће и у наредном периоду инфлација остати ниска и стабилна, уз следеће претпоставке – релативно стабилан курс, усидрена инфлациона очекивања, умерен раст плата и ниску инфлацију у зони евра. Ништа се само не одржава, већ су људи ти који доносе политике и мере које ће обезбедити овакве услове.

Истовремено, на глобалном нивоу води се дискусија о евентуалном заоштравању финансијских услова и даљим токовима капитала ка земљама у успону. Затим, светске цене примарних производа, које су у порасту, вођене пре свега оптимизмом у погледу убрзања глобалног привредног раста, одражавају се и на раст глобалне инфлације. Ипак, за сада преовлађују оцене да је тај раст инфлације привремен, а водеће централне банке настављају да својим монетарним политикама стимулишу повољне услове финансирања.

(слајд 18) Због свега тога, очување добрих перспектива подразумева да су задовољене одређене претпоставке – а један од заједничких именитеља за све њих јесте стабилност и поверење, што значи наставак добрих политика! Наставак добрих политика, али без упадања у замку Хјумовог парадокса, јер су унапређења увек могућа. То је један од кључних одговора на бројне неизвесности које предстоје. Као што сам рекла – ништа се само не одржава, људи стварају и чувају стабилност. Са свим што је урађено створене су основе и за формални улазак Србије у зону инвестиционих кредитних рејтинга, односно у групу земаља где се по бројним показатељима већ налазимо. Подсећам да је приликом емисије доларске десетогодишње еврообвезнице у новембру 2020. године, уз истовремену реализацију девизног хеџинга, наша земља постигла цену финансирања од 1,066% – најнижу коју је Република Србија икада остварила на међународном финансијском тржишту. Највећи део средстава обезбеђених том трансакцијом искоришћен је за превремену отплату значајног дела преосталог дуга по основу скупих доларских еврообвезница емитованих 2011. године по високој стопи приноса од 7,50%. На тај начин Србија је и током кризе наставила праксу одговорног понашања да раније уговорене скупе доларске дугове замени јефтинијим.

Према оцени рејтинг агенција, за прелазак у зону инвестиционог кредитног рејтинга требају нам континуитет политика, даљи раст извоза и девизних резерви, наставак прилива страних директних инвестиција и одрживе јавне финансије. Све је „на линији” наших средњорочних пројекција, због чега оцењујемо да ће инвестициони рејтинг Србија имати у релативно кратком периоду.

Пред Србијом је и рад на „Зеленој агенди”. За Народну банку Србије могу да обећам да нећемо дозволити да активности централне банке буду основ за greenwashing, којим се средства намењена еколошким пројектима користе за друге намене. С обзиром на то да је овај форум замишљен да буде „двосмерна улица”, позивам све присутне да дамо свој допринос и личним примером, јер свест о томе не треба да имају само носиоци економских политика, већ свако појединачно може и мора да да свој допринос.

Говорићете и о дигиталној економији и креативној индустрији. Сигурна сам да ће Ана у свом обраћању говорити колико је Србија и на том плану одмакла, јер је задатак институција да живот људи и пословање привреде учине лакшим како би време, као најдрагоценији ресурс, могли да користе на најквалитетнији начин. Више од две и по године корисници платних услуга у Србији могу брзо, сигурно и лако, у било које време, с било ког места, да изврше инстант плаћања. Примаоци исто тако брзо добијају средства. То је могуће захваљујући најсавременијој технологији IPS НБС система, у којем је од октобра 2018. године извршено око 47 милиона трансакција, укупне вредности око 445 милијарди динара. За нас је то једини прави показатељ да су инстант плаћања постала подразумевајући квалитет сервиса код корисника платних услуга у Србији. Сви смо се брзо навикли и на могућност да уз стандардизован NBS IPS QR код и апликацију за мобилно банкарство за свега неколико секунди платимо месечне рачуне највећих пружалаца услуга. Данас су доступна и инстант плаћања на физичким и на интернет продајним местима трговаца, а неколико интернет трговаца омогућило је инстант плаћање у својим веб-продавницама. Корисници финансијских услуга у Србији, међу првима у Европи, могу да закључују и финансијске уговоре на даљину. То могу да раде уз пуну транспарентност, сигурност и заштиту њихових права. Отварање платног рачуна, подношење захтева за платну картицу и за кредит могући су без одласка у банку, што се показало као изузетно практично током пандемије, када је било важно да се истовремено пружају финансијске услуге и да се чува здравље. Шта говоре подаци? Прошле године закључено је за око 62% више уговора на даљину него у 2019. години, а расте и број уговора који су закључени уз коришћење видео-идентификације корисника. Пред нама је период још већег коришћења ових могућности. Ипак, и на овом месту желим да поновим да иновације чине живот лакшим, али да технологије морају да служе људима, а не људи њима. Оне су инструменти за постизање циљева, а не циљ по себи. Сама технологија не може да реши економске изазове: не може да одреди приоритете, не може да доноси одлуке о потрошњи, о инвестицијама. То могу само људи. Због тога знање и људски капитал остају један од кључних покретача развоја и промена у 21. веку.
 

Поштовани учесници Бизнис форума,
 

Нити сматрам да било ко може да прогласи победу над короном, нити да је борба за још већ раст и квалитетнији живот завршена. Напротив. Нема коначних победа, ни у животу, ни и у економији. Не мислим ни да је пандемија променила реформски моменат. Због тога ћу и данас, у сали „Иво Андрић”, цитирати кога другог до њега: „Ко чини добро, од њега се још више добра очекује.” Сматрам да нам не мањка ни напретка, ни задатака. Наша је обавеза и задатак да будућим генерацијама оставимо јачу земљу и да чувамо основе раста упркос пандемији, јер треба живети и када пандемија прође. Настављамо борбу за свако радно место, за лакши живот и пословање, за бољу будућност наше деце. И због свега тога сам сигурна да ће у Србији сви урадити све, а најпре председник Вучић, да раст ове године надмаши све наше процене! У име Народне банке Србије могу да обећам да ћемо радити као и до сада – чувајући стабилност, монетарну и финансијску!

Хвала свима. Желим вам успешан 28. Копаоник бизнис форум.

Кабинет гувернера