09/07/2020
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 1,25%.
Доносећи такву одлуку, Извршни одбор је, пре свега, имао у виду очекиване ефекте већ предузетих мера монетарне политике ради ублажавања негативних ефеката ширења вируса корона (Covid-19). Претходна смањења референтне каматне стопе - на најнижи ниво у режиму циљања инфлације, наставиће да и у наредном периоду, у амбијенту високе ликвидности банака, делују на кретања у финансијском и реалном сектору и доприносе очувању повољних услова финансирања привреде и грађана и расту њиховог расположивог дохотка. Такође, Извршни одбор је имао у виду и очекиване ефекте обимног пакета фискалних мера (од око 11% бруто домаћег производа), којим је обезбеђена подршка приватном сектору, како би се подстакао што бржи опоравак наше привреде од ефеката пандемије. Истовремено, Извршни одбор истиче да је Народна банка Србије спремна да реагује у складу са евентуалним додатним ефектима пандемије у домаћем и међународном окружењу.
Извршни одбор наглашава да је доношење поменутих подстицајних мера било могуће у условима обезбеђене ниске и стабилне инфлације. У складу сa очекивањима Народне банке Србије, инфлација је успорила од почетка године – на 0,7% међугодишње у мају, највише под утицајем ефекта високе базе код цена поврћа из прошле године и нижих текућих цена нафтних деривата, услед знатног пада светске цене нафте. Према оцени Извршног одбора, инфлација би у остатку године требало да се креће око доње границе дозвољеног одступања од циља у условима ниже агрегатне тражње, као и нижих увозних цена. Постепено приближавање инфлације централној вредности циља очекује се у средњем року, чему би требало да допринесе опоравак тражње, подстакнут мерама монетарне и фискалне политике.
Кретања у међународном окружењу и даље карактерише неизвесност, пре свега у погледу глобалног опоравка од ефеката пандемије и дешавања на међународном финансијском и робном тржишту. Бројне централне банке у свету реаговале су у претходном периоду ублажавањем својих монетарних политика, конвенционалним и неконвенционалним мерама, како би умањиле негативне ефекте кризе. Опоравак зоне евра, с којом Србија остварује најзначајније трговинске и финансијске везе, требало би да буде подстакнут предузетим мерама Европске централне банке усмереним на повећање ликвидности и пружање подршке повољним условима финансирања. Доносећи одлуку о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу, Извршни одбор је имао у виду и неизвесност на робном тржишту, пре свега у погледу кретања светских цена примарних производа, посебно цене нафте, која је била прилично волатилна претходних месеци, уз назнаке тренда раста од маја.
Извршни одбор је посебно истакао чињеницу да је Србија ову глобалну кризу дочекала у знатно повољнијој позицији него претходне кризе, што је омогућило доношење монетарних и фискалних мера којима ће ефекти кризе на привреду Србије бити знатно ублажени. Готово је извесно да су се највећи негативни ефекти пандемије, код нас осетили у априлу и да ће у наредним месецима уследити опоравак, подстакнут предузетим мерама, које ће водити расту бруто домаћег производа у 2021. години од најмање 6%. То потврђују и показатељи економске и спољнотрговинске активности за мај, који указују на опоравак у односу на април, као и водећи индикатори економских очекивања за јун, и за Србију и за зону евра.
Извршни одбор је истакао да ће пуна координација мера монетарне и фискалне политике бити настављена, што ће омогућити смањење евентуалних даљих негативних утицаја из међународног окружења. Народна банка Србије ће и даље пажљиво пратити глобална кретања и њихове утицаје на домаћу економију и инфлацију, и благовремено реаговати како би очувала постигнуту ценовну и финансијску стабилност и допринела расту наше привреде на одрживим основама.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 13. августа.
Кабинет гувернера
