27/04/2020
- Наша пројекција за ову годину је да ће пад бруто домаћег производа бити и мањи него што пројектује ММФ, што је, у оваквим околностима, одличан резултат. То потврђују и они кроз прогнозу да ће економија Србије имати бољи резултат од суседних економија. Пројекција ММФ за 2021. годину суштински не одудара од наше пројекције и указује на исто – следеће године имаћемо потпуни опоравак од последица пандемије и наставак динамичног раста из претходних година, каже у интервјуу за „Политку“ Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије,одговарајући на питање да ли дели оптимизам ММФ-а да ће БДП да падне само три одсто у овој години и да нас наредне године очекује раст.
- Ви пројекцију ММФ-а називате оптимизмом, ја бих рекла да су они реални, често и конзервативни у оценама. Подударност пројекција са ММФ-ом, у условима када и ми и они пројекције радимо независно, сматрам доказом објективности, поузданости на којој је изграђен наш партнерски однос. И сада кретања суштински видимо на исти начин. НБС процене базира на сопственим моделима, које стално унапређује. Наше пројекције укључују велики број показатеља, а циљ нам је и да у њих уведемо што више иновативних приступа, као што смо учинили укључивањем производње струје и потрошње нафте, гаса и нафтних деривата.
Ипак, са којим тачно пројекцијама БДП-а рачунате за ову годину?
- Радити пројекције у овом тренутку није немогуће, али јесте изузетно тешко, посебно у амбијенту у којем аналитичари на глобалном нивоу теже да, ради сигурности, потцене глобални раст. У Србији смо након две године раста по просечној стопи од 4,3%, и ову годину почели снажно, а онда је пандемија паралисала глобалну економију. Најтежи ће нам бити други квартал, пре свега у туризму, угоститељству и саобраћају. Након тога очекујемо брз опоравак захваљујући пакету мера монетарне и фискалне политике, и раст од најмање 6% следеће године. Сада је можда и најјасније колико је важно што смо у претходних осам година стабилизовали нашу економију, јер је то створило простор да доносимо мере за подршку грађанима и привреди. Без наших мера имали бисмо снажан пад у 2020. години и спорији раст у средњем року.
Председник Србије је изјавио да нам највероватније неће требати аранжман с ММФ-ом. С обзиром на то да је НБС била потписница ранијих аранжамана и да су се средства махом повлачила за девизне резерве НБС, шта Ви мислите о томе?
- Председник је с пуним правом изнео оцену да нам постојећи облик сарадње, без коришћења финансијских средстава, сасвим одговара. Ја сам гувернер Републике Србије у ММФ-у, а НБС није само потписница аранжмана, већ равноправан партнер Влади у дефинисању и спровођењу сваког облика сарадње са њима. Као што знате, наше девизне резерве су на највишим нивоима - двоструко веће него што је дефинисано међународним критеријумима. Знате и да су се ММФ-у у претходним данима обраћале земље са захтевом за тзв. брзе финансијске инструменте. Ако погледате намену тих средстава – а то је значајнији раст платнобилансних неравнотежа или проблеми у његовом финансирању због отежаног приступа финансијском тржишту, јасно је да Србији таква врста аранжмана није потребна. Сигурна сам да бисте исти одговор добили и од представника ММФ-а. Од свих европских земаља у развоју ММФ једино за Србију прогнозира да ће се платнобилансна позиција и ове и следеће године поправити. Зато сматрам да је за Србију постојећи облик сарадње са ММФ-ом, без коришћења финансијских средстава, одговарајући.
НБС је веома брзо реаговала и банкама наложила да клијентима понуде мораторијум на отплату зајмова. Због тога сте добили похвале стручне јавности. Како сте задовољни учинком те мере и да ли сте очекивали да ће преко 90 одсто клијената да се одлучи за мораторијум?
- Циљ нам је био да грађанима и привреди омогућимо финансијски предах, да током ванредног стања не морају да размишљају о измирењу својих кредитних обавеза. Податак да је мораторијум прихватило 93% правних лица и 94% грађана, говори да смо меру донели с разлогом и у правом тренутку. Реакције грађана и привреде су нам највреднија похвала. Истовремено, НБС је, у сарадњи са Министарством финансија, закључила са банкама и писани споразум, као оквир сарадње у кризним временима, да бисмо у ванредним околностима имали заједнички одговор на могуће изазове. Циљ свих ових мера је сачувати људе, али и институције и сарадњу, да би трајале и постојале и кад све ово прође.
Промптно сте смањили и референтну камату. Сада је само 1,5 одсто. То значи да ће задуживање бити још јефтиније. Ипак да ли ће јефтин новац бити довољан „мамац“ да се предузећа задуже по гарантној шеми коју је Министарство финансија договорило с банкама?
- Наш банкарски сектор је високо ликвидан и прави је тренутак да се та средства из банака прелију у привреду. Повољни услови не могу бити мамац, нити су ово околности у којима било ко треба да лови. Сви смо део јединственог екосистема и само успех и здрав раст сваког појединца, предузећа, компаније и система, јесу гаранција напретка друштва. Јасно дефинисани услови које предвиђа гарантна шема за све учеснике прави су оквир за привредни раст, а ниске каматне стопе су само додатни импулс за спровођење ове мере.
Да ли ћете надаље снижавати референтну камату. Многи би желели да она и код нас буде на нули или око нуле каква је већ подуже у развијенијим економијама?
- Од почетка кризе референтну каматну стопу смањили смо за 0,75 процентних поена на рекордно ниских 1,50%. У смањење смо кренули на самом почетку кризе, пре многих централних банака у свету. Међутим, то је само један од инструмената које смо користили сагледавајући све специфичности међународне ситуације, али и домаћег окружења. Када желите да се угледате на некога, прво оцењујете да ли та мера даје резултате уопште, а онда и да ли би давала резултате у нашим околностима. Ми примењујемо постепен и опрезан приступ, а о његовој адекватности говоре резултати који су неспорни. Свођење каматних стопа на нулу или чак у негативну територију доводи у питање основе економске праксе и предмет је бројних дискусија, а и водеће централне банке би волеле да су избегле ту ситуацију. Не смете заборавити да када новац не доноси принос на штедњу, он одлази у некретнине, што умањује потенцијал за раст.
У више наврата сте кроз више врста операција обезбеђивали ликвидност банкарском сектору од почетка кризе. Пратите то на дневном нивоу па питам како се банке носе с тим?
- Део нашег одговора на кризу чини и низ операција којима смо обезбедили и динарску и девизну ликвидност банкама. Циљ нам је да средства обезбеђена на тај начин буду што повољнија, како би се ниске стопе пренеле и на привреду и становништво. Овакве одговоре на тржишна кретања смо спроводили и раније, у периодима када је постојала опасност од сегментације новчаног тржишта, јер смо увек били корак испред проблема. Сагледавамо ликвидност целог система, али пратимо и ликвидност појединачних банака јер финансијски систем мора да функционише несметано у сваком појединачном делу. Једино тако је ефикасна и целина.
Ликвидност је само једна компонента стабилности банкарског сектора. НБС је супервизор банака, па зато питам да ли оне могу да одговоре изазовима? Да ли имају довољно пара да пласирају две милијарде повољних кредита кроз гарантну шему? Упркос томе што су за време ванредног стања остале без прихода, како се процењује, од две милијарде евра?
- Захваљујући деловању НБС у претходном периоду, банкарски сектор је у ванредне услове ушао високо ликвидан, добро капитализован и са најнижим нивоом проблематичних кредита. То значи да је спреман да се суочи са изазовима и да пружи пуну подршку нашим економским мерама. Примена мораторијума не значи да ће банке остати без прихода, већ да су ти приходи одложени за период након истека предаха у отплати обавеза који је омогућен нашим грађанима и привреди. Гарантна шема јесте прилика да банке, уз гаранцију државе, и додатно подрже привредну активност. Ми ћемо банке које буду учествовале у гарантној шеми подржати кроз обезбеђење повољнијег регулаторног третмана.
Да ли планирате да смањите обавезне резерве банкама због актуелне ситуације?
- У Србији обавезна резерва није само монетарни инструмент, она има важну улогу и у очувању финансијске стабилности. Зато евентуално попуштање обавезне резерве анализирамо пажљиво, са свих аспеката. Један од њих јесте и процена да ли инструмент који има трајне ефекте треба користити за привремене услове. Ако би тржишни услови то налагали, ми бисмо реаговали и овим инструментима, али тек након што бисмо искористили све друге инструменте, а њих није мало. Редослед у примени мера је изузетно важан, да би позитивни ефекти надмашили евентуалне ризике.
Да ли ће се држава на било који начин задуживати код НБС? Знам да није посао Народне банке да финансира државу. Међутим, у стручној јавности има и таквих мишљења с обзиром да држави треба ове године да се задужи најмање седам милијарди евра, а НБС има никад веће резерве у историји, плус увећане резерве у злату?
- Закон је јасан, и према њему НБС не може да улаже директно у хартије од вредности које емитује држава, што значи да не може ни да директно финансира државу. И то није случај само у Србији, то је генерално опредељење. Међутим, НБС је незаобилазни партнер државе у дефинисању оквира финансијског рачуна у складу за законом. Девизне резерве су стуб сигурности земље у свим, а посебно у оваквим временима. Резерве су по дефиницији резерве, и једна од њихових функција је подршка несметаном измиривању обавеза државе према иностранству. Само у протеклих годину дана увећали смо девизне резерве за око 15%, на 13,1 милијарду евра на крају марта. Савет председника Вучића за куповину злата, и на међународном тржишту доказао се као добар и правовремен. И током ове кризе цена злата као сигурног уточишта је расла, што повећава и вредност наших резерви.
Једноставна процедура за електронско банкарство
На које још начине НБС помаже грађанима и привреди у току ванредног стања?
- Од тренутка увођења ванредног стања предузели смо низ активности да грађанима помогнемо да несметано располажу средствима на рачуну и да обављају сва уобичајена плаћања. Донели смо инструкције којима смо омогућили да старији од 65 година који не могу лично да оду до банке, могу да располажу својом пензијом. На исти начин омогућено је и издавање платних картица, као и исплата новчаних дознака, а банке имају обавезу да омогуће и активирање услуга електронског и мобилног банкарства по поједностављеној процедури. Са Владом радимо интензивно да би процедуре отварања посебних наменских рачуна привредних субјеката за пренос бесповратних новчаних средстава биле једноставне, као и на реализацији исплате једнократне помоћи у динарској противвредности од 100 евра.
Аутор: Јована Рабреновић
Кабинет гувернера
