07/05/2020

Референтна каматна стопа задржана на непромењеном нивоу

Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 1,5%.

Доносећи такву одлуку, Извршни одбор је, пре свега, имао у виду претходно предузете мере монетарне политике ради ублажавања негативних ефеката ширења вируса корона (Covid -19), чији ефекти ће у већој мери бити испољени с даљим успостављањем економске активности. Извршни одбор имао је у виду и да је директна подршка приватном сектору, који је највише погођен овом кризом, обезбеђена благовременим и координираним активностима Владе Републике Србије и Народне банке Србије - мерама за подршку ликвидности банкарском сектору, мораторијумом на отплату кредита и пакетом фискалне помоћи привреди и грађанима.

Извршни одбор наглашава да је доношење поменутих подстицајних мера монетарне и фискалне политике било могуће у условима обезбеђене ниске и стабилне инфлације, која је, у складу са очекивањима Народне банке Србије, у марту успорила на 1,3% међугодишње. Према оцени Извршног одбора, инфлација би у остатку године требало да се креће око доње границе дозвољеног одступања од циља у условима ниже агрегатне тражње, као и нижих увозних цена, укључујући и цене нафте. Постепено приближавање инфлације централној вредности циља очекује се у средњем року, чему би требало да допринесе опоравак тражње.

Према оценама релевантних међународних институција, ширење вируса корона увело је светску привреду у рецесију и знатно погоршало изгледе за њен раст. У таквим условима повећана је неизвесност на међународном финансијском тржишту, а инвеститори дају предност улагањима у сигурну активу, што за последицу има нижи прилив капитала у земље у успону. Погоршање изгледа за глобални привредни раст одразило се и на пад цена примарних производа на светском тржишту, пре свега нафте. Како би умањиле негативне ефекте кризе, бројне централне банке у свету реаговале су додатним ублажавањем својих монетарних политика, конвенционалним и неконвенционалним мерама, а владе њихових земаља обимним пакетима фискалне помоћи. Координиране акције монетарне и фискалне политике требало би да допринесу ублажавању негативних ефеката пандемије на привредни раст, утичу на повољније услове финансирања и подстакну опоравак привреде у наредном периоду.

Смањење привредне активности које је уследило у другој половини марта није се знатније одразило на динамику раста бруто домаћег производа Србије у првом тромесечју, који је, према оцени Извршног одбора, остао висок и износио је око 5% међугодишње. У условима ниже екстерне тражње и застоја или прекида у раду у појединим делатностима, негативни ефекти кризе биће највидљивији у текућем, другом тромесечју, али ће опоравак привредне активности уследити у наставку године, чему ће допринети благовремено донете мере монетарне и фискалне политике. Извршни одбор наглашава и да је, захваљујући одговорном вођењу економске политике, Србија ову кризу дочекала у знатно повољнијој макроекономској позицији у односу на претходне кризе, што је отворило простор да се у периоду кризе повећа експанзивност монетарне и фискалне политике, а да се не угрозе макроекономска и финансијска стабилност.

Извршни одбор је истакао да ће пуна координација мера монетарне и фискалне политике бити настављена, што ће омогућити смањење евентуалних даљих негативних утицаја из међународног окружења. Народна банка Србије ће и даље пажљиво пратити глобална кретања и њихов утицај на домаћу економију и инфлацију и благовремено реаговати како би очувала постигнуту ценовну и финансијску стабилност и допринела расту наше привреде на одрживим основама.
На данашњој седници, Извршни одбор је усвојио мајски Извештај о инфлацији, који ће јавности бити представљен 13. маја. Том приликом биће детаљно образложене одлуке монетарне политике и макроекономска кретања која их опредељују.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 11. јуна.

Кабинет гувернера